Categories
Blog

Šta vam je HITNO, šta BITNO, a gde je tu MILE?

Da li trčite kod lekara odmah kada recimo, ne daj Bože, polomite ruku? Naravno. To je hitno i bitno, a i boli…

Nešto vam lupa u automobilu napred desno, bili ste kod majstora i on reče jeste bitan deo (iberzokna) ali ne mora još da se menja ako niste trenutno pri parama, može taj još da gura, pa nek lupa, neće mu ništa biti… Ovo je znači bitno, ali nije hitno.

I naravno postoje stvari koje nisu ni toliko bitne a ni hitne, pa ih gurnemo negde u podsvest (klupu za rezerve) ili u kalendar na mobilnom telefonu i tu čekaju na izvršenje.

A kako reaguje naš mozak na ove situacije? Postoje dva moda kao odgovor na ovakve izazove. Sa jedne strane je autopilot – radite u automobilu mnoge stvari i ne razmišljajući o njima, uključujući i vožnju. Ako nema gužve i incidentnih situacija, uključuje se autopilot i stižete gde ste krenuli a da i ne pomislite o mogućim negativnim stvarima koje se mogu desiti.

 

Ali, čim stvari postanu hitne, uključuje se drugi mod – kočničar, koji Vas sprečava da radnje obavljate brže i nespretnije sve dok može da bi zaštitio um i telo, a kad kočnice popuste, uz umanjenu pažnju i povećan stres, dešavaju se nezgode.

A gde je tu Mile Cvik i kako može da pomogne?

Sigurnost na putu pa i putno osiguranje su stvari koje vam ne trebaju svaki dan ali daleko od toga da nisu bitne – one jedino nisu hitne. Mogu da postanu hitne ako niste razmišljali na vreme.

Idete negde u inostranstvo na skijanje ili proslavu Nove Godine? Za par minuta kupite putno osiguranje iz aplikacije i idite, lepo se provedite. Mile očekuje neki suvenir ili bar razglednicu (znam da je staromodno, ali lepše je od sms-a).

Stao vam je auto? Niste baš blizu kuće, prijatelja, kumova, rodbine? I tu pomaže Mile Cvik. Aplikacija zna vašu lokaciju kao i lokaciju najbližeg servisera koji će odgovoriti na vaš zahtev i pružiti vam pomoć na putu. Plaćate cenu koju vidite na ekranu svog mobilnog uređaja, nema pregovora i cenkanja. Naravno, možete da platite u kešu ili karticom, ko zna gde je bankomat tamo gde ste stali i da li ga ima uopšte.

Da neke stvari koje su bitne ne bi postale i hitne, rešite to na vreme tako što ćete instalirati mobilnu aplikaciju Mile Cvik. Mile ne zauzima mesto u vašim kolima ali je uvek sa Vama.

A šta je to novo u aplikaciji što će vam pomoći da vam ništa što je vezano za automobil i putovanje ne postane hitno?

Pred kraj ove 2017. Godine Mile Cvik ulazi u petu brzinu. Od sada ćete osim pomoći na putu po zahtevu moći da se pretplatite na paket pomoći na putu, na period i iznos koji vama odgovara. Zima, leto, tri meseca, šest meseci, godinu dana…birajte.

Za kasnije, Mile sprema još iznenađenja, moći ćete da iznenadite svoj automobil kada dođe vreme za to, jer i on/ona je član porodice, zar ne?

I na kraju, šta je važnije za vas, ono što je bitno ili ono što je hitno? Bitno je da je do Nove Godine ostalo sitno, pa vi nastavite u tom raspoloženju…

Mile je tu da bitno ne postane hitno!

Voli Vas Mile!

Categories
Blog

Ma kakvi! Ja sam profesionalac bre!

Testirajte svoju vozačku filozofiju

Mile dobija dosta komentara i pitanja o vožnji automobila. Čini nam se da ljudi posmatraju svog majstora kao svojevrsnog vozačkog psihologa i imaju potrebu da otvore dušu dok majstor opravlja njihovog ljubimca. Mnogi zapitkuju i ulaze u razgovor da bi saznali nešto novo o automobilima i vožnji, ali došlo je vreme da majstor Mile postavlja pitanja. Da li ste spremni? Idemo!

Koji tip vozača najčešće učestvuje u nezgodama? A) rizični vozači B) prosečni vozači  C) profesionalni vozači  D) početnici

Da li bi ste bili iznenađeni kada bi odgovor bio – prosečni vozači. Evo i zašto. Većina vozača su u stvari prosečni vozači. Najčešće svi oni rade sve kako treba, ali i greše. U mnogo slučajeva greše baš onda kada oko njih nema drugih vozila. Na primer, kada vozač ne obrati pažnju na crveno svetlo ili znak za zaustavljanje i prolaze kroz raskrsnicu bez zaustavljanja. To je vrlo čest uzrok nezgoda, češći nego ijedan drugi.

Da probamo sa drugim pitanjem. Zašto prosečni vozači učestvuju u najviše nezgoda? Da li je to zbog A) loše vožnje  B) lošeg pregleda saobraćaja  C) nepoznavanja pravila  D) lošeg ponašanja u saobraćaju 

Na ovo pitanje bi odgovor mogao da bude pod sva četiri slova, ali najčešći odgovor je pod B – loš pregled saobraćaja i saobraćajne signalizacije. U manjem broju slučaja vozači koji prolaze kroz raskrsnicu na crveno ili znak stop rade to namerno. Onaj veći broj vozača jednostavno previdi ili ne vidi svetlo ili znak iz nekog razloga. Takođe iz istih razloga ne vide i druga vozila sa kojima na kraju dođe do nezgode. O kojim razlozima se radi možete detaljnije pročitati ovde.

 

Idemo na sledeće pitanje. Šta vrši najvažniju fizičku funkciju u vožnji? A) Vaše ruke  B) Vaše noge  C) Vaše oči  D) Vaš glas

Možda ste već pogodili. Odgovor je Vaše oči. Vaše oči šalju signale mozgu koji, u zavisnosti od situacije, šalje signale za akciju delovima tela zaduženima za funkciju vožnje automobila. Na primer, kada vidite da se na semaforu menja svetlo u crveno, vaše mozak tu informaciju pretače u signal desnoj nozi da krene da pritiska kočnicu na vreme. Nikako levoj (osim ako niste reli vozač). Na šta sve još treba da obratite pažnju u vožnji, a pogotovo u gradovima, Mile je pisao u tekstu 5 saveta za vožnju u velikom gradu.

Evo još jednog pitanja za vas. Koji je najbolji način da se nosite sa agresivnim vozačima? A) pustite ih da prođu  B) prođete ispred njih da biste ih usporili  C) ubrzate da biste odmakli od njih  D) gazite često na kočnicu kada ste ispred njih

 

Da li u ovom trenutku razmišljate o tome šta vi radite ili šta ste radili u takvim situacijama? Tačan odgovor je pod A – pustite ih da prođu. Uradite šta god treba da uklonite agresivnog vozača od sebe. Ako vam se suviše približe, i ako samo malo zakočite, nezgoda je neminovna. Još ako je taj agresivni vozač i ljut, onda će biti i svađe ili još gore, nasilja iako je on kriv. Postoji i malo psihologije u sigurnoj vožnji. Radi se o tome da koristite što više “veština”, čak i one koje nisu vezane za vožnju da biste stigli sigurno na svoje odredište.

Zaljučak je – ne budite filozof, ali biti pomalo psiholog u ovakvim situacijama nije na odmet.

Otvorite sva čula kada vozite i pratite saobraćaj, ne oslanjajte se samo na iskustvo, koliko god ono bilo, jer svi vozači imaju različito iskustvo i različite poglede na vožnju. Najvažnije je da sebe i porodicu dovezete na odredište sigurno i bez trzavica.

Šta Vi mislite o ovome? Koji ste tip vozača i kako se brinete o bezbednosti?

Voli Vas Mile

Categories
Blog

Majstorski VLOG EP02

Kako smo došli na ideju o mobilnoj aplikaciji Mile Cvik? Ako Vas zanima još nešto o Miletu, komentarišite i pitajte – Mile odgovara na sva vaša pitanja! Instalirajte aplikaciju i budite sigurni da je Mile uvek uz Vas.

Voli Vas Mile!

Categories
Blog

Gde baš danas da zaledi kad žurim!

Probudili ste se jutros čili i veseli ali vam je led na vetrobranu zagorčao jutro. Nažalost, mnogi nestrpljivi vozači otkrili su kreativne načine kako da polome staklo umesto da uklone led.

Postoje neke kreativne ideje kako da uklonite led sa vetrobrana, ali one mogu biti rizične po vaše zdravlje i budžet.  Zato vam Mile nudi bolje i sigurnije metode uklanjanja leda sa vetrobranskog stakla.

DA:  Sipati hladnu vodu za postepeno odleđivanje “zapečaćenih” tj. zaleđenih vrata.

NE:  Ako sipate vruću vodu na vetrobransko staklo i prozore i tako pokušate da odledite stakla, ekstremna promena temperature može dovesti do pucanja stakala.

DA:  Startujte automobil i uključite grejanje stakala. Sačekajte barem 5min. da se stakla ugreju.

NE:  Ne pokušavajte da otvarate vrata fenom za kosu, upaljačem, šrafcigerom, grejalicom ili nekim sličnim pomagalima.

DA:  Koristite plastični strugač za led i meku, plastičnu četku ili metlicu da očistite led kada počne da se topi.

NE:  Nemojte da pokušavate da stružete led sa vetrobrana metalnim strugačem, ključevima, nožem, metalnim polugama… Metal će ogrebati i napraviti brazde na staklu.

DA:  Koristite rastvor u razmeri 70% alkohol i 30% voda. Takav rastvor sipajte u bočicu sa raspršivačem i poprskajte zaleđena stakla. Efekat je trenutan – imate odleđena stakla jer rastvor pretvara led u vodu.

NE:  Ne sipajte mešavinu sirćeta i vode na vetrobran. Sirće produbljuje šupljine (ako postoje) u vetrobranskom staklu.

I naravno, NIKAD ne stružite led kreditnim karticama, osim ako niste planirali odlazak u banku i čekanje 15 dana na novu karticu 🙂

Čekati da se led sam otopi nije baš najpraktičnije, jer ujutro morate da odvedete dete u vrtić/školu, baš danas morate da svratite do apoteke a i šef vam je izričito napomenuo da danas nikako ne kasnite na posao.

Zbog toga je veoma važno znati kako da pravilno a brzo odmrznete stakla vašeg automobila. Ustanite ujutru par minuta ranije, iako ustajanje iz toplog kreveta i nije baš najprivlačnije, ali to vas može poštedeti mnogih neprilika.

Voli Vas Mile!

Categories
Blog

Majstorski VLOG EP01

Saznajte sve o mobilnoj aplikaciji Mile Cvik (→ milecvik.rs ). Kako je nastala prva mobilna aplikacija u Srbiji za pomoć na putu? Kako kupiti putno osiguranje iz aplikacije? Ko stoji iza platforme koja pomaže vozačima i putnicima da svako putovanje bude zadovoljstvo a ne briga? Pogledajte svake nedelje novu epizodu i komentarišite i pitajte, odgovaramo na sva Vaša pitanja.

Categories
Blog

5 važnih saveta za vožnju u velikom gradu

Za neke ljude, život u manjem gradu ili mestu je idealan. Manji grad će vam obezbediti sigurnost koja vam je potrebna kada podižete porodicu. Iako život u manjem gradu može biti zabavan i recimo opušten, ponekad imate potrebe da završite neke obaveze u velikom gradu. Prelazak sa vožnje u malom na vožnju u velikom gradu može biti svojevrsni šok, pogotovo ako ste početnik. Podelićemo sa vama neke od stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju kada ste vozač u velikom gradu.

1. Pronalaženje parkinga nekad ume da bude stvarno teško

Glavna stvar na koju treba da obratite pažnju kada vozite automobil u velikom gradu je da je parking skoro nemoguće naći baš tamo gde vam treba, pogotovo u centralnim gradskim ulicama. Pre nego što krenete u veliki grad, bio on u zemlji ili inostranstvu, istražite malo garaže i parkinge u oblasti u koju idete. Naravno, treba da se upoznate i sa sistemima plaćanja parkinga kako ne bi izazivali gužve na naplatnim rampama.

Pronalaženje parking mesta

2. Budite svesni koje je doba dana

Jedna od najvećih grešaka početnika u vožnji u velikim gradovima je pokušavanje vožnje kroz grad u saobraćajnim špicevima. Uopšteno, od 7h do 9h ujutru i od 16h do 18h popodne su doba dana koja treba da izbegavate ako ste rešili da stignete negde na vreme. Takođe ćete poštedeti sebe stresa u vožnji u tim periodima dana. Planiranje vašeg puta u veliki grad i rasporeda obaveza van saobraćajnih špiceva će vam pomoći da izbegnete mnoge neprijatne situacije. Mile je od skoro uveo u svoju aplikaciju i praćenje stanja u saobraćaju, pa iskoristite tu pogodnost. Ako već morate da putujete kroz grad u špicu, dajte sebi dovoljno vremena da stignete na vreme, što znači – krenite na vreme.

3. Pazite na pešake i bicikliste / motocikliste

Među najvećim izazovima vožnje u velikom gradu je ogroman broj pešaka koji se kreću gradom svaki dan. Uobičajeno, veliki gradovi imaju i veliki broj pešačkih prelaza na koje treba da obratite pažnju. To znači da treba da se pripremite na puno kreni-stani vožnje. Što ste bliže centru grada, više ćete zastoja imati. Istražite pre puta da li u centru postoje pešačke zone ili saobraćajnice koje imaju izrazit pešački saobraćaj i izbegavajte takve zone. Takođe, u velikim gradovima, pogotovo u letnjoj sezoni saobraća i veliki broj biciklista i motociklista. Uske ulice, gužve, smanjena vidljivost u retrovizorima doprinose čestim udesima u kojima učestvuju vozači automobila i vozači motocikala i bicikala. Obratite pažnju na sve!

Biciklisti u saobraćaju

4. Pripremite svoj automobil na vreme

Ako ćete voziti svoj automobil u velikom gradu, treba da se uverite da je automobil spreman za to. Redovno održavanje i pregled pre putovanja je odlična ideja. Ovakav način održavanja će vam pomoći da izbegnete povećanu potrošnju goriva, pregrevanje, kvarove na trapu ili probleme sa gumama. Ako imate pouzdanog mehaničara – još bolje. On će to uraditi i brže i stručnije od vas. Ako se problem ipak desi, pozovite Mileta – on zna kako da vam pomogne, ne ustručavajte se.

Zaustavljanje u zaustavnoj traci

5. Nemojte se naglo i često prestrojavati iz trake u traku

Često menjanje traka dok vozite u velikom gradu može dovesti do različitih situacija. Ako je ikako moguće, ostanite u istoj traci dok vozite. Tako ćete izbeći mogućnost sudara sa vozilima ispred ili iza vas čiji vozači ne žele da vas propuste, pogotovo kad je u gradu gužva u saobraćaju. Takođe, prestrojavanje iz trake u traku zahteva gledanje u sve retrovizore, preko ramena i unazad. Kako se u gradu vrlo često koči i kreće na kratkom rastojanju i sa malom preglednošću, velika je šansa da ćete, ako ste manje iskusan vozač, udariti u automobil ispred sebe. Dovoljan je delić sekunde. Dešava se i iskusnima.

Ovo je samo deo stvari na koje treba da obratite pažnju pri vožnji u velikim gradovima. Nema veze da li se ti gradovi nalaze u Srbiji ili inostranstvu – gužvi, bahatih vozača i polupokvarenih automobila ima svuda. U velikim gradovima tu su i autobusi, tramvaji, trolejbusi, kružni tokovi. Pripremite se psihički i fizički i krenite. Budite samouvereni i pažljivi i neće biti problema.

Categories
Blog

8 opasnih stvari koje radimo dok vozimo

Da li je ometena vožnja gora od vožnje u pijanom stanju?

Vozači koriste svoje telefone na 88% putovanja, prema novoj studiji Zendrive-a, analizirajući podatke od više od tri miliona vozača u ukupnom iznosu od gotovo 6 milijardi kilometara vozeći se između decembra 2016. i februara 2017. Vozači koriste pametne telefone 3,5 minuta u okviru svakog sata vožnje.

U samo dve sekunde, pri brzini od 55 km/h, automobil pređe dužinu dva košarkaška igrališta. U te dve sekunde bez pogleda na put, šanse za nesreću se povećavaju čitavih 20 puta, navodi se u studiji.

Evo koliko veliki uticaj može imati nekoliko sekundi ometanja vožnje:

  • Biranje telefonskog broja povećava rizik od sudara za 12 puta.
  • Čitanje teksta na telefonu povećava rizik za 10 puta
  • Uzimanje predmeta koji nije mobilni telefon povećava rizik za devet puta
  • Slanje tekstualnih poruka povećava rizik za šest puta
  • Uzimanje telefona povećava rizike za pet puta
  • Čitanje e-maila povećava rizik za tri puta

Ometena vožnja postoji u tri oblika: kognitivna (skreće pažnju sa vožnje), manuelna (zauzima ruke ili noge drugim aktivnostima u toku vožnje) i vizuelna (sklanjanje pogleda sa puta u toku vožnje). Dok kucanje poruke na telefonu smeta vizuelno, korištenje servisa poput Siri (iOS) i dalje kognitivno ometa vozače. Jednostavno jedenje hamburgera u automobilu može potencijalno izazvati sva tri tipa distrakcije – pomoću vaših ruku jedete (manuelno), gledajući kako stignete do hrane (vizuelno) i koncentrišete se da se hrana ne prosipa (kognitivno).

8 potencijalno opasnih stvari koje radimo dok vozimo

1. Slušanje glasne muzike

Ako slušate muziku tako glasnu u automobilu da ne možete da čujete važne zvuke okolnog saobraćaja, ulazite u zonu ometene vožnje.

2. Šminkanje / sređivanje

Možda mislite da ste majstor za šminkanje ili sređivanje dlaka u nosu dok vozite, ali čak i trenutak nepažnje pti tim aktivnostima može biti jako opasan. Sačekajte da stignete do destinacije ili jednostavno ustanite ranije…

Devojka koja se šminka dok vozi auto

3. Oblačenje u vožnji

Oblačenje ili presvlačenje dok ste za volanom, jednostavno nije bezbedno. Nemojte skidati ili oblačiti džemper ili jaknu dok vozite! Ne vezujte pertle i nikako ne pokušavajte da navučete odeću preko glave. Ove aktivnosti odvlače vašu pažnju, blokiraju vid i skidaju vaše ruke sa volana.

4. Korišćenje slušalica za muziku

Volite glasnu muziku, a uređaj u vašem autu i nije baš nešto… Imate slušalice i mobilni telefon! To vas takođe sprečava da čujete zvuke saobraćaja oko sebe i opasno je.

5. Konzumiranje hrane

Ne samo da konzumiranje hrane odvlači pažnju dok upravljate moćnim motornim vozilom, već može da bude opasno i po vas lično – ako hrana ode u pogrešnu stranu i počnete da se gušite dok vozite 120 km/h auto putem, morate da bezbedno stanete, uklonite prepreku iz disajnih puteva sami ili uz pomoć suvozača, i to sve dok ne dišete…

Jedenje hrane tokom vožnje

6. Razgovor sa putnicima

Pričali smo o tome kako ometena vožnja postoji u tri forme: fizičkoj, kognitivnoj i vizuelnoj. Razgovor sa putnicima može biti pogotovo kognitivno ometajuć za vozača. Zamislite da ste u žučnoj raspravi sa suvozačem. Uplitanje u bilo kakvu emotivnu raspravu tokom vožnje užasno smanjuje vaše vozačke sposobnosti.

7. Čitanje

Samo zato što ne čitate tekstualne poruke, ne znači da druge vrste čitanja dok vozite automobil nisu opasne. Mislimo na čitanje mapa i GPS sistema (čak i onih ugrađenih u tablu vašeg automobila). Uključite zvučnu navigaciju ili zaustavite auto na bezbednom mestu da utvrdite rutu.

8. Razgovor telefonom

Čak i bežični uređaji mogu ometati pažnju vozača, jer vozači koji razgovaraju telefonom putem hands-free uređaja mogu propustiti do 50% događaja u okruženju zbog nepažnje, čak iako gledaju direktno kroz vetrobran. Najbolje je da vozači jednostavno ne koriste telefon dok voze, pogotovo novi vozači, vozači ispod 18 godina, ili vozači sa ograničenim dozvolama.

Mobilna aplikacija Mile Cvik se koristi isključivo kad automobil stoji zbog kvara, ili ako ste u udobnosti svoje kuće i kupujete putno osiguranje za predstojeće putovanje u inostranstvo. Sa Miletom nema ometanja u vožnji.

Categories
Blog

Mile savetuje – Održavanje akumulatora

Ukoliko redovno proveravate vaš akumulator na automobilu (kao što je Mile već savetovao), moći ćete na vreme da primetite da li sa njim nešto nije u redu. Akumulatori obično imaju dug životni vek, ali, neće trajati zauvek, i u nekom trenutku ćete doći u situaciju kada ćete morati da reagujete po tom pitanju. S obzirom da akumulator nije komplikovana mašina, nije potrebno neko veliko znanje o njima kako bi se održavali. To znači da neke stvari možete rešiti i sami.

Čišćenje akumulatora

Ponekad razlog zašto auto neće da upali ne mora da bude prazan akumulator. Može se desiti da su kontaktne kleme jednostavno previše uprljane i da ne mogu više provoditi struju. Ovo se rešava prilično lako. Sve što vam treba je:

– Šrafciger (ravni, ne krstasti)
– Ključ
– Žičana četkica
– Sredstvo protiv korozije
– Tovatna mast

kako ocistiti akumulator

Prvo, motor mora biti ugašen dok radite ovo. Kada pogledate akumulator, videćete da ima dva pola – negativni i pozitivni. Krenite da odvajate kleme sa polova, obavezno prvo sa negativnog. To se radi tako što odvrnete matice koje drže kleme pričvršćenim i onda povučete na gore. Ukoliko imate poteškoća, iskoristite šrafciger kako biste ih „pogurali“ na gore. Kada to završite, uzmite žičanu četkicu i dobro očistite polove od korozije. Metalni delovi polova moraju biti uglačani kako bi se njihova provodljivost povećala do maksimuma. Ukoliko mislite da je potrebno, možete iskoristiti neko sredstvo protiv korozije. Neki kažu da se za ovo može upotrebiti i Koka-kola, mada je najbolje kupiti sredstvo protiv korozije u nekoj od prodavnica auto delova. Nakon upotrebe sredstva, isperite polove vodom i dobro osušite krpom. Kada ste završili sa polovima, pređite na kleme. Iskoristite papir za glačanje kako biste skinuli svu prljavštinu sa njih. Kada je to gotovo, prikačite kleme nazad (prvo na pozitivan pol) i proverite da li lepo prianjaju. Možete ih i premazati nekom tovatnom mašću, jer ćete tako sprečiti novo formiranje korozije, a i kleme će biti čvršće privezane. Ukoliko auto i dalje neće da upali, možda akumulator treba napuniti.

Punjenje akumulatora

Punjenje akumulatora je pomalo kontroverzna tema među majstorima, jer se čini da se ne mogu dogovoriti oko toga koji je pravi način za to. Miletov savet je da akumulator uvek punite sporo, jer je to siguran način da se akumulator skroz napuni. To znači da ćete utrošiti između 10 i 12 sati na to. Ono što vam treba u ovom slučaju je punjač za akumulatore. Ukoliko ga nemate, onda je bolje odneti akumulator kod majstora kako bi ga on napunio.
Ukoliko imate punjač, možete nastaviti.

kako proveriti akumulator

1. Odvrnite poklopce ćelija novčićem (punjenje proizvodi dosta gasova koji mogu eksplodirati ukoliko nemaju gde da izađu iz ćelija)

2. Odvrnite kleme na kao i kada biste ih čistili (obavezno prvo negativan pol)

3. Prikačite kablove sa punjača (prvo pozitivan, pa negativan pol)

4. Podesite punjač na sporo punjenje (ako ima tu oznaku), ili na jačinu struje od 5A. Takođe, treba podesiti voltažu punjača da odgovara voltaži akumulatora. Obično ona iznosi oko 12V.

5. Ostavite akumulator na punjaču 10 sati. Noviji punjači imaju opciju da se isključe kada se akumulator napuni, što svakako olakšava posao. Ukoliko imate stariji punjač, upotrebite hidrometar kako biste utvrdili da li je akumulator napunjen.

6. Stavite hidrometar u neku od ćelija i proverite očitavanje. Ukoliko očitava 1,27 i više, vaš akumulator je pun. Ukoliko je manje od toga, treba se još puniti.

7. Kada ste utvrdili da se napunio, isključite punjač iz struje, pa onda otkačite kablove sa akumulatora (opet, prvo negativni).

8. Očistite poklopce ćelija i vratite ih.

9. Prikačite kleme nazad (prvo pozitivnu pa negativnu)

10. Proverite da li radi.

Ukoliko ni posle ovoga auto ne radi, ili ste uočili neki problem tokom punjenja, možda bi trebalo razmisliti o zameni akumulatora, ali se, u tom slučaju, svakako prvo posavetujte sa auto-mehaničarem, jer problem može biti i u nekom drugom delu automobila.

Categories
Blog

Mile savetuje – Proveravajte svoj akumulator

Akumulator je deo automobila koji je možda i najbitniji za rad motora, a samim tim i za rad celokupnog automobila. Bez akumulatora, motor nema pogon, kao ni ostali delovi automobila kojima je potrebna električna energija da bi radili.

Iako su akumulatori, u principu, dugotrajni, nepravilno održavanje i nebriga prema napajanju vašeg automobila mogu biti kobni po ovaj uređaj. Kako ne biste morali da izdvajate novac za novi akumulator na svake godine, Mile će sa vama podeliti nekoliko saveta kako ne biste morali da brinete da li će vas napajanje automobila ostaviti da čekate kraj puta da prođe neko ko ima pomoćne kablove. Ukoliko se to ipak desi, Mile je uvek tu za vas.

Proveru akumulatora možete obaviti sami kod kuće, i, što je najbolje od svega, to vam uopšte neće oduzeti puno vremena. Ceo proces traje otprilike 5 minuta, a trebaće vam sledeći alati:

– Gumene rukavice
– Voltmetar
– Šrafciger (ili novčić)

Provera napona akumulatora

Napon koji akumulator prima tokom rada motora (i kojim se, samim tim, puni) je verovatno najbolji pokazatelj da li je sa njim sve u redu. Provera napona se vrši tako što se na polne izvode akumulatora prikači voltmetar, nakon čega se motor stavlja u pogon i radi tri minuta na „leru“. Nakon tri minuta rada, proverava se voltaža.

Ukoliko je ona 14V ili više, sa punjenjem vašeg akumulatora putem alternatora je sve u redu. Nakon toga, treba uključiti sve potrošače električne energije u automobilu (grejanje, svetla, muzika, on-board kompjuter ukoliko ga ima) i ponovo izmeriti napon, koji bi trebalo da bude viši u odnosu na prošlo merenje.

Ukoliko u bilo kojem trenutku tokom ovih merenja voltaža padne na ispod 14V, to znači da sa alternatorskim punjenjem nešto nije u redu, a to može dovesti do trajnog kvara akumulatora. Prvi sledeći korak je da proverite nivo tečnosti.

kako proveriti napon akumulatora

Provera nivoa tečnosti

Provera nivoa tečnosti se kod većine akumulatora vrši na isti način (ukoliko imate fabrički zatvoren akumulator, ona se ovo ne odnosi na vas).

Uzmite šrafciger (možete i običan novčić) i odvrnite čepove na ćelijama akumulatora. Kada pogledate unutra, videćete tečnost i olovne pločice (ili graničnik u obliku slova L). Tečnost akumulatora je sastavljena od sumporne kiseline i destilovane vode. Bitno je da tečnost u akumulatoru nije ispod olovnih pločica, ali je isto bitno da nije prepunjen, odnosno da nivo tečnosti ne bude ni preterano iznad tih olovnih pločica (što će se retko dešavati, osim ako vi sami ne prepunite akumulator).

Ukoliko je nivo ispod graničnika, dopunite tečnost isključivo destilovanom vodom. Dok to radite, obavezno nosite gumene rukavice i budite pažljivi kako sipate vodu (nemojte nikako sa visine). Sumporna kiselina je opasna, i može izazvati opekotine na koži, može progoreti odeću, kao i izazvati koroziju na delovima automobila na koje padne. Takođe, ukoliko planirate da napunite akumulator (punjačem), prvo ga napunite, pa onda dopunite vodu po potrebi, jer se tokom punjenja gustina tečnosti u akumulatoru povećava, te njen nivo raste.

kako dopuniti akumulator vodom

Provera voltaže i nivoa tečnosti u akumulatoru su dve stvari koje svako od nas može uraditi bez ikakvog problema ili opasnosti po ličnost i po automobil. Ukoliko je vaš akumulator star par godina, preporučljivo je raditi ove provere na svakih par meseci.

Pomoću redovnih provera, lako ćete uočiti neki problem i naći način da ga rešite pre nego što akumulator totalno strada. To znači da ćete uštedeti nekoliko hiljada dinara za novi akumulator za samo 5 minuta vašeg vremena.

Categories
Blog

Mile savetuje – Kako smanjiti potrošnju goriva

Kako gorivo u Srbiji često poskupljuje, delom zbog fluktuacije cene goriva na svetskom tržištu, delom zbog državnih akciza, nameće se pitanje „Kako možemo uštedeti na gorivu?“. Naravno, šaljivdžije će izaći sa odgovorom da treba ići pešaka ili biciklom, međutim, postoje i realni saveti koji vam mogu pomoći da smanjite potrošnju tokom vožnje za 10-25%. Doduše, treba imati u vidu da je najbolji garant da će ovi saveti biti uspešni to da je automobil u dobrom stanju i da nema nikakvih kvarova.

Način vožnje je najbitniji faktor

Način na koji vozite najviše utiče na potrošnju automobila. Čak iako vaš automobil ima, recimo, 70 KS, ukoliko ga vozite kao da ste na reliju (sa naglim ubrzavanjem i kočenjem, gaženjem papučice „do daske“ i vožnjom oko maksimalnog broja obrtaja), uvidećete da auto troši znatno više od fabrički testiranih vrednosti.

Preporučljivo je postepeno dolaziti do željene brzine, tako što ćete odlučno, ali umereno pritiskati papučicu za gas. Naravno, postepeno ne znači da treba ubrzavati do 60km/h čitav minut, već da do te brzine treba doći ravnomernim ubrzavanjem. Pravilno menjanje brzina je isto deo tog rešenja. Nemojte čekati da auto krene da vrišti kako biste promenili na viši stepen, već to uradite u trenutku kada pređete optimalni obrtni momenat (koji je kod benzinaca negde na 3.500 obrtaja, dok je kod dizelaša na 2.000 obrtaja).

brza vožnja utice na potrošnju goriva

Kod kočenja treba primenjivati smanjenje gasa umesto korišćenja kočnica, naravno tamo gde je to moguće i gde ne ugrožava ostale učesnike u saobraćaju. Takođe, menjanjem brzine na niži stepen u pravom trenutku postižete „kočenje motorom“ koje isto pomaže pri smanjenju potrošnje.
Naravno, ovo treba raditi ukoliko se pridržavate saveta o držanju odstojanja između vas i vozila ispred. To će vam dati dovoljno vremena da sagledate situaciju i donesete odluku o tome kako dalje.

Pri vožnji nizbrdo ne treba držati auto na „leru“. To ne samo da ne štedi gorivo, već, zapravo, povećava potrošnju, kao i nestabilnost vozila. Ono što treba jeste ubaciti menjač u četvrtu brzinu i skloniti nogu sa papučice gasa. U slučaju da želite da usporite, uvek možete prebaciti u niži stepen prenosa i dozvoliti da vas motor sam uspori.

Proverite pritisak u pneumaticima

Vazdušni pritisak u gumama je jedan od faktora koji utiču na potrošnju. Što je pritisak manji, to je otpor guma prilikom njihovog kotrljanja veći, te je potrebna veća snaga motora kako bi se automobil kretao. Veća snaga znači više potrošnje. Zbog toga treba stalno proveravati pritisak i dopumpavati gume, ukoliko je to potrebno. Bitno je primetiti da ne treba prepumpavati gume kako bi pritisak bio što veći, jer time mogu stradati drugi delovi automobila, iako ćete možda i ostvariti malo veću uštedu.

Ovo su najbitniji saveti za smanjenje potrošnje goriva. Postoji još par načina da uštedite gorivo, kao što su: nekorišćenje klima uređaja (grejanje i klima prosto „žderu“ gorivo), poboljšanje aerodinamičnosti vozila (tj. vožnja sa zatvorenim prozorima, skidanje nebitnih spoljnih dodataka kao što je krovni prtljažnik), i izbegavanje gužvi u saobraćaju (zbog start-stop vožnje); međutim, ušteda koja se ovim načinima može ostvariti je znatno slabija od gorenavedena dva.

Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći u štednji i što dužoj vožnji.